Европски стандарди на балкански начин

Финансијске извештаје предузећа нико не контролише, а и што би када свако може да их ради без икакве одговорности

Овог часа на десетине хиљада рачуновођа и шефова рачуноводстава у скоро 400.000 правних лица – предузећа (великих, средњих, малих и микро) и предузетника склапа лањске пословне књиге и припрема годишње извештаје о свом финансијском пословању.

То је, тврди др Перо Шкобић, генерални секретар Савеза рачуновођа и ревизора Србије, одувек био изузетно велики и одговоран посао за целу ту струку, али и друштво коме је, до пре петнаестак година, било веома стало да сазна с каквим је резултатима пословала привреда. Данас?

„Пиши и попуњавај онако како ти газда каже”, опоро каже наш саговорник. На наш упитан поглед, није ли можда неслана шала у питању, Шкобић додаје: „ Не. Не шалим се. Данас завршне рачуне, које Агенцији за привредне регистре треба да преда до 28. фебруара, може да ради свако. Уопште не мора да буде школовани рачуновођа нити да за то има професионално звање и знање и да има било какав доказ о томе. Пошто им не треба струка и наука ти људи су ослобођени и од било какве одговорности за оно што у формуларе упишу и на крају се и не потпишу. И што би за све то били одговорни када те финансијске извештаје нико не контролише”, опет ће Шкобић.

Зар тај посао, сада озбиљно питамо, није ипак Законом о рачуноводству регулисан и у њему, колико је познато, постоје неке норме, па и санкције, јер је, ипак, реч о озбиљном послу. Шкобић на наша питање одговара својим питањем:

„А ко је у Србији одговарао због нетачних финансијских извештаја? Ко? Нико. И неће”, наставља Шкобић и додаје да „ми Међународне рачуноводствене стандарде, које смо узели као своје, примењујемо на свој, балкански начин”.

Зато нам се, упозорава, и дешавају ломови у банкама, високи губици у јавним и државним предузећима, огромна пореска и међусобна дуговања... Огрезли смо у безакоњу и свакојакој финансијској недисциплини.

„Чудимо се што нико не верује нашим финансијским и извештајима ревизора. Чему чуђење? Нама законе и пратеће прописе, поготово правилнике за њихову примену, пишу и припремају људи који никада нису саставили ниједан завршни рачун. Струка се већ деценију и по ништа не пита. Царују интереси малих група људи и веома утицајних консултантских кућа којима иду у рачун што компликованија правила, јер она изискују додатна тумачења и трошкове”, уверава нас челни човек Савеза рачуновођа и ревизора Србије, члана Међународне и Европске федерације рачуновођа, који по Међународним стандардима едукује професионалне рачуновође који се признају у свету и у нашој привреди, али их оспоравају чиновници Министарства финансија.

Крунски доказ му је управо оно што се сада дешава. „Волео бих да ми стручњаци, аутори прописа објасне због чега су у такозваном билансу стања свих правних лица предвидели чак 156 а Међународни стандарди захтевају 31. ставку.

За биланс успеха МРС тражи 30, а ми и наша балканска правила чак 92 ставке. Као што видите рачуновођама се намећу вишеструко већи послови без разлога изузев ако то није за потребе накнадних анализа консултаната”.

„По чему смо ми то специфичнији од МРС, Европе и њене 34. директиве па све радимо и пишемо мимо тих правила. Одговора нема, али ће те ’умотворине’ наших стручњака цела привреда, предузетници и друга правна лица платити ’милиона евра’. Коме? Великим консултантским кућама”, тврди Шкобић и додаје да су се на недавном стручном скупу представници једне од светских финансијских институција крстили и левом и десном руком шта смо урадили са Међународном професионалном регулативом и рачуноводственом струком и то уз њихову ненамерну подршку.

Докле иде комерцијализација једног посла, који би требало да има дубоку не само економску, већ и информативну страну због свега оног што се дешава у нашој привреди, казује и чињеница да свака, па и најмања промена у пратећим прописима, као што је, рецимо, такозвани контни оквир или неки нови термин, на пример, „пребацивање бивше групе 03 у групу 04” или коришћење термина „нематеријална имовина” уместо термина „нематеријална улагања”, захтева, тврди наш саговорник и промену рачуноводственог софтвера.

Прављење завршних рачуна није више „пешачка” дисциплина. Оловка је избачена из употребе. Папир такође. На сцени су компјутери и разноврсни рачунарски алати, а свака промена у том алату, софтверу, изискује трошак од неколико стотина до две хиљаде евра.

„Измислили су и посебан Контни оквир за друга правна лица без икакве потребе, а то ће много коштати више од 32.000 ентитета, ако и овај правилник буде објављен. За сада још увек није.”

Па, ко је ту на губитку?

Највише држава. Нема ко други, тврди Шкобић. Пошто различитим рачуноводственим и књиговодственим гимнастикама предузећа могу да прикажу у својим пословним књигама мање приходе, а велике трошкове – нема добити и држава остаје без пореза. Ако им је због добре „кредитне историје” и зајма код банке потребан добар резултат – имаће га. Све се, каже на крају разговора Шкобић, може избећи доношењем новог закона о рачуноводству, наравно и ревизији, али по правилима струке и науке, а не за лобисте у спрези са лидерима појединих политичких партија које су биле на власти.

(Не)тачан збир погрешних података

Некада је, подсећа Шкобић, чувена Служба друштвеног књиговодства примала завршне рачуне предузећа, обрађивала их, али и контролисала. Шефови рачуноводства и финансијски директори предузећа, каже, и буквално су се тресли од страха када су им у контролу долазили контролори СДК. Људи су у затвор ишли због фалсификовања завршних рачуна. Знао се ред.

Некоме је било у интересу да ту службу укине, а с њом и сваку контролу, не само завршних рачуна, већ финансијских и других токова. Тако нам се сада догађа да предузећа могу да не плаћају зараде радницима, порезе и доприносе држави, да међусобно дугују силне паре...

Данас уместо СДК завршни рачуни се достављају АПР. Та агенција их обрађује, али добијени подаци немају готово никакву практичну корист, јер су, нажалост, (не)тачан збир погрешних података за самозаваравање.

Слободан Костић
објављено: 09/02/2014

Вест можете видети на сајту Политике

Коментаре можете послати на mail: skobicp@srrs.rs